Kolazni program animiranih filmova koje su realizovali balkanski autori zamisljen je tako da navede gledaoce, i ne samo njih, na razmisljanje o pokretanju jedne medjunarodne manifestacije koja bi, pre svega, pomogla nasoj poljuljanoj produkciji crtanih filmova i povratila njen "dobar glas". Ta manifestacija bi obuhvatila i zemlje jugoistocne Evrope (za takmicarski deo), i filmove iz ostalih produkcija u panorami svetskog filma.

Precizno se zna sta je Balkan i koje zemlje geografski (a ne politicki) pripadaju tom podrucju, ali uz njih postoje jos neke koje su tu negde na jugoistoku Evrope i sudbina im je bila slicna. Geografija, naravno, ne znaci nista, ali ako se pogledaju crtani filmovi takvih velesila kao sto su nekad bili Zagreb (zagrebacka skola animiranog filma), rumunska animacija i lov na zvezde, Bugarska, kao zemlja na izvoru narodnih tradicija, Srbija sa svojim drevnim mitoloskim izvorima, zagonetna Albanija, makedonsko traganje za identitetom, onda je jasno da je ovo neistrazena planeta.

Od 1990. godine, godine velikih promena na politickoj karti sveta, doslo je do neocekivanih obrta. Ako politiku ostavimo po strani, mozemo konstatovati da je citav taj talas promena koji je nastao u tom periodu izazvao i neizbrisive tragicne posledice u kulturi balkanskih zemalja. Prolazeci kroz tranziciju, pojedine zemlje i rezimi prvo su se odrekli kulturnih i umetnickih tekovina. A rad na proizvodnji i unapredjenju kinematografije, posebno animacije, nije ni dolazio u obzir za resavanje.
Projekat BALKANIMA kroz skromnu retrospektivu u Muzeju jugoslovenske kinoteke treba da podseti kakvi smo bili, i medju sobom, i u odnosu na svet. Recept je isproban i na Festivalu turistickog i ekoloskog filma na Zlatiboru, i tokom Festivala jugoslovenske animacije u Cacku i pokazao se delotvornim. Publika i autori prisutni na tim priredbama dali su punu podrsku.

49. Festival jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometraznog filma jos je jedno mesto za proveru ideje o paradi balkanskog animiranog filma u skorijoj buducnosti, ovde, u Beogradu. Okupljanje animatora oko zajednickih projekata, povezivanje televizijskih kuca i razmena balkanskih crtanih filmova, i to ne samo iz eks-jugoslovenskih republika, nego i iz Grcke, Turske, Kipra, Moldavije i Madjarske - moralo bi da da rezultate.

Stvaranje zajednickog trzista omogucilo bi kontinuiranu proizvodnju crtanih filmova, zaposlili bi se kapaciteti, zaustavio odliv kadrova.
Prvi u takvom nizu pokusaja, bugarski film MESEC SA PLAVIM OCIMA, reditelja Penca Kunceva, bice premijerno prikazan na ovom festivalu. Znacaj ovog filma je ne samo u njegovoj umetnickoj obradi vec i u cinjenici da je muziku uradio nas poznati kompozitor Zoran Simjanovic, autor muzike za najveci broj nasih animiranih filmova. Reditelj Kuncev dobro je poznat kod dela nasih filmskih poslenika i animatora. Bio je u vise navrata gost instruktor na decjim radionicama u Cacku, Sremskoj Mitrovici, a gostovao je i u Cacku sa retrospektivom svojih filmova. I ne samo on. Neka se ova saradnja prosiri, a umetnost animacije bude nas put "dobre nade".

Nikola Majdak