Francuska, kolevka sedme umetnosti, jos je 1892, tri godine pre prve zvanicne filmske projekcije promovisala jednu od najpopularnijih filmskih vrsta u buducnosti kinematografije, animirani film. Tada je naime izumitelj Emil Reno (E. Reynaud) izvodio predstave optickog teatra, svojevrsnog crtanog pozorista u kome se "siroko perforirana traka reljefnih crteza u boji pokretala, ozvucena i propracena pesmom". Ti ljudski likovi liseni svake karikatualnosti (koje je Reno inace licno rukom nanosio na traku, zbog cega se smatra pretecom animiranog filma) i danas deluju beskrajno sarmantno i duhovito, posebno u njegovom najpoznatijem delu Oko kupalisne kabine (Autour d'une cabine). No ipak, pravi otac svetske i francuske animacije bio je Emil Kol (E. Cohl), autor nekoliko stotina kratkih filmova, medju njima danas vec legendarnog serijala Marionete (Fantoches) cuvenog po rudimentarno izvedenim belim likovima na crnoj pozadini, podloznim najneocekivanijim promenama i vickastim dramaturskim preobrazajima. Nakon kratkotrajnog nazadovanja, uzrokovanog jakom stranom konkurencijom pre svega americkom, novi zamah francuske animacije pada u vreme filmske avantgarde, sredinom dvadesetih godina proslog veka, svakako najkarakteristicnije u delu Fernana Lezea (F. Leger) Mehanicki balet (Ballet Mecanique) iz 1924. godine. Leze, inace slikar i pripadnik kruga nadrealista je ritmickom orkestracijom pokreta, bez unapred osmisljenog scenarija "gradio sliku predmeta koja je sasvim nepoznata nasem vidu istrazujuci plasticne vrednosti novih elemenata u dinamickom izrazu, igrom forme, mesanjem stvarnog i apstraktnog". Tokom tridesetih godina najznacajnija dela francuske animacije stvaraju stranci, Ceh Bertold Bartos (B. Bartosch) i Rusi Aleksandar Aleksejev (A. Alexeieff) i Vladislav Starevic (L. Starevitch). Bartosev film Ideja (L'idee) iz 1932. nastao po gravirama ekspresionistickog slikara Maserela (Maserell), predstavlja prefinjenu alegoriju o humanosti i slobodi, gde po prvi put (i to pre Diznija/Disney) "upotrebljena simultana animacija crteza u nekoliko planova. Aleksandar Aleksejev i njegova supruga Kler Parker (C. Parker) su u delu Noc na golom brdu iz 1933. (Une nuit sur le Mont chauve) po muzici Modesta Musorgskog (M. Musorgskij) postigli fascinantnu vizuelnu kompoziciju, pojacanu medju igrom svetla i senki, uz pomoc posebno konstruisanog ekrana probodenog stotinama igala koji se narocitim valjkovima pomeraju ucrtavajuci po ekranu pojedinacne prizore. Otac svetskog stereoskopskog filma Vladislav Starevic kao emigrant u Francuskoj, rezirao je niz prekrasnih animiranih lutka filmova, od kojih je najzapazeniji dugometrazni Roman o liscu (Roman de Renart) iz 1936. godine. Sledecih decenija, sve do pojave "novog talasa" krajem pedesetih, kljucna figura francuske animacije bio je Pol Grimo (P. Grimauld), nepravedno podcenjen talenat, koji je po scenarijima Zaka Prevera (J. Prevert) ostvario drazesna dela u diznijevskom crtackom maniru Mali vojnik (Le petit soldat, 1947) i nedovrseni Pastirica i dimnicar (La bergere et le ramoneur) koji je tek 1980. dovrsen i prikazan sa ogromnim uspehom pod naslovom Kralj i ptica (Le roi et l'oiseau). Renesansi i bogatstvu francuske animacije u drugoj polovini proslog veka, doprineli su mnogi osebujni stvaraoci, od tradicionalista kao sto su Omer Buke (O. Boucquey) ili Lisjen Motar (Lucien Motard) preko pripadnika srednje struje Anrija Gruela (H. Gruel) i Zana Imaza (J. Image) do svetski prihvacenih Robera Lapuzada (R. Lapoujade) ostvarenjima Gomile (Foules) 1960. i Crno i belo (Noir et blanc) 1962) te Renea Laloa (R. Laloux) koji u delima Zubi majmuna (Les dents du singe, 1960), Puzevi (Les escargots, 1965) i Divlja planeta (La planete sauvage, 1973) na dotad nevidjen nacin spaja egzistencijalizam, grotesknu alegoriju i naucnu fantastiku, najrazlicitijim tehnikama animacije. Ipak, trijumfe francuskoj animaciji tokom sezdesetih opet donose stranci, mahom emigranti iz Istocne Evrope kao sto su Poljaci Jan Lenica (Lavirint / Labyrinthe, 1963; A, 1965), Valerijan Borovcik / W. Borowczyk (Bakina enciklopedija / L'encyclopedie de grand maman; Renesansa / Renaissance, oba iz 1963) i Pjotr Kamler (Zelena planeta / La planete verte, 1966; Korak / Le pas, 1974) kao i Madjar Peter Foldes (Pticji apetit / Appetit d'oiseau, 1964; Brze / Plus vite, 1967) vracajuci je medju svetske velesile. Visokom renomeu francuske animacije umnogome doprinosi i festival u Anesiju (Annecy), dok serijal o galskom junaku Asteriksu / Asterix, Gosinija i Uderzoa (Goscinny & Uderzo) postize planetarni komercijalni uspeh. Visoka profesionalnost i svezina danasnje francuske animacije osvedocena je i u skorasnjem bioskopskom hitu Vidok / Vidoque. Iako nije stvorila prepoznatljivu skolu niti autohtoni pravac i stil, francuska animacija se vec na temelju dosadasnjih uspeha ubraja medju vodece u svetskoj kinematografiji.

Aleksandar Sasa Erdeljanovic