|
|
|
|
|
Svake godine, krajem marta, u holovima
beogradskog Doma sindikata odrzava se veliki samit jugoslovenskih
sineasta sa ovdasnjih i bivsih Ju-prostora. Novi filmovi,
nove sede vlasi, nova uzbudjenja, nove tuge i poneka suza.
Oseti se odmah da tu neko levo ili desno od nas nedostaje,
mozda je zakasnio voz, ili nema zavrsen film. Mozda...
49. Festivalu jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometraznog
filma nece prisustvovati nekolicina filmskih stvaralaca kojima
je sudbina odredila drugi pravac sa kartom u jednom pravcu.
Jos do nedavno smo se radovali i njihovim starijim, sada vec
klasicnim delima, i svim onim projektima koje su uspevali
da zavrse u situacijama opsteg ludila, ili pak snovima tek
zapocetim na papiru, planu snimanja, razgovoru sa partnerima,
prvom uspehu da se domognu imaginarnih para, bar za "prvu
klapu". Samit ukletih "filmadzija", ljubitelja
kratkog metra, mozda ce na pocetku ovog milenijuma jos vise
da zali one koji su ostali. Kratki metar je umro. Nove tehnologije
daju pokretnim slikama novu dimenziju, nova estetika je ukinula
"dogme" koje su bile ideje voditeljke u prohujalim
vremenima.
Sa zeljom da se sacuvaju od zaborava neka imena, da se podseti
na vrednosti njihovih nadahnutih i iskrenih ostvarenja, treba
oslusnuti zvuk kinoprojektora, baciti pogled na "svetle
pantomime" i pokretne slike nase i njihove mladosti u
hramu sedme umetnosti - Muzeju jugoslovenske kinoteke. Omaz
saborcima sa perom i kamerom.
|
|
|
|
|
Filmski i tv reditelj i scenarista (Ozrinici kod Niksica,
1941 - Beograd, 2001). |
|
Srednju umetnicku skolu, odsek za slikarstvo, zavrsio je u Herceg
Novom, a potom studije nastavio na Akademiji za pozoriste, film,
radio i televiziju u Beogradu. Podneblje u kome je rodjen, ljudi
i obicaji uslovljeni zivotom u "mesecevom pejsazu"
nasuprot vrelini Mediterana gde se likovno nadgradjivao u toku
skolovanja, ostavili su dubok trag na Nikoliceve filmove. Njegov
filmski rukopis u dokumentarnim ostvarenjima sasvim je drugaciji
od onog u filmovima igrane strukture. Svaki njegov dokumentarac,
moze se reci, predstavlja malo remek delo u kome slici uz bok
stoji primena zvuka.
Ako se znacaj meri po nagradama, Nikolic ih je dobijao prilikom
svih nastupa u zemlji i inostranstvu, ali znacajnije od toga,
od nagrada, jeste cinjenica da ti filmovi i posle toliko godina
ostaju klasicna dela kratkog dokumentarnog filma. ZDRIJELO,
POLAZNIK, BAUK, MARKO PEROV, PROZOR, INE, ANE - ZENA POMORCA,
GRADITELJ, BILJEG...govore o "necijoj" smrti kao povodu
da se ljudi okupe i pokrenu, o sudbini zene koja ceka muza,
o besmislenom podizanju hidroelektrane na mestu gde nema vode,
o unistenju jos nerodjenog deteta koje je unapred proglaseno
za "suvisno". Sasvim drugaciji tretman je Nikolic
imao u svojim igranim filmovima: BESTIJE, JOVANA LUKINA, SMRT
GOSPODINA GOLUZE, CUDO NEVIDJENO, U IME NARODA, ISKUSENJE DJAVOLA,
"koje odlikuje satiricki duh, od humornog poigravanja do
bespostedne satire ljudske gluposti, ukorenjene u obicaje, tradiciju,
oblike komunikacija i mehanizme vlasti" (kako je primetio
jedan kriticar). Delo ovog umetnika tek ocekuje svog istrazivaca.
pocetak
strane
|
|
|
|
|
Fimski, televizijski i pozorisni reditelj, scenarista
i redovan profesor filmske rezije na Fakultetu dramskih
umetnosti (Kosov Lug, 1937 - Beograd, 2001).
|
|
U vreme apsolviranja na Filozofkom fakultetu u Beogradu upisuje
reziju na Pozorisnoj akademiji, gde je diplomirao 1965. u klasi
profesora Huga Klajna predstavom DJAVOLOV UCENIK Bernara Soa.
Karijeru pocinje radom u pozoristu, gde na raznim scenama nase
zemlje postavlja komade domacih i stranih autora. Filmskom rezijom
pocinje da se bavi istovremeno kada i rezira u pozoristu. Debitovao
je kratkim igranim filmom COVEK I SESIR. Ubrzo postaje i stalni
saradnik Zastava-filma, gde je ostvario niz zapazenih kratkih
igranih i dokumentarnih filmova (ORUZJE, PUTEVI HRABROSTI, STRAH,
SAM, JEDNOG DANA LJUBAV, BATALJON JE ODLUCIO, itd), za koje
je dobio vise znacajnih nagrada. Prvi dugometrazni film igrani
film SVADBA (po romanu M. Lalica) realizovao je 1973. Ovaj film
osvojio je vise nagrada (Pula, Karlove Vari). 1982. godine ostvaruje
svoj najambiciozniji poduhvat, igrani film i TV seriju TRINAESTI
JUL, o ustanku u Crnoj Gori.
Od 1974. samostalno vodi klasu filmske rezije na FDU. Bio je
takodje vrlo aktivni drustveni radnik: sef katedre za reziju,
prorektor Univerziteta umetnosti, potpredsednik Komiteta za
film pri Evropskom savetu u Strazburu, direktor Evropske letnje
filmske skole u Beogradu, ministar za kulturu Srbije...
pocetak
strane
|
|
|
|
|
reditelj i scenarista.
(Ogulinu 1926. - Beograd 2002.) |
|
Bio je oficir JNA. Pohadjao Vojnu politicku skolu. Od 1948.
radio je u Zastava-filmu i istovremeno bio na Visokoj filmskoj
skoli studirajuci pozorisnu reziju u klasama Bojana Stupice
i Josipa Kulundzica, a kasnije i filmsku reziju kod Slavka Vorkapica.
Debituje 1952. godine sa filmom PRICA IZ KONJICE, nastavljajuci
karijeru reditelja dokumentarnih filmova u kojima je sam sebi
pisao scenarije. Od 1955-68. godine kao umetnik u slobodnom
statusu rezira vise filmova: DOKUMENTI JEDNOG ZIVOTA, SUSRETI
U EGIPTU, PRIJATELJU- PRIJATELJU, i druge. U igranom omnibus
filmu CIPELICE NA ASFALTU rezirao je epizodu ZORICA. Saradjivao
je sa znacajnim rediteljima kao sto su Soja Jovanovic, Rados
Novakovic, Djuzepe de Santis. U tri navrata boravio je u Siriji
i smatra se jednim od utemeljivaca sirijske kinematografije.
Rezirao je prvi sirijski igrani film PUT NADE (1961). Kasnije
prelazi na Televiziju Beograd, gde prolazi put od urednika Kulturno-umetnicke
redakcije do v.d. urednika Prvog programa i pomocnika direktora
za medjunarodne poslove.
pocetak
strane
|
|
|
|
|
filmski reditelj i scenarista (Zemun, 1930 - Beograd,
2001). |
|
Diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u
Beogradu, ali mnogo pre toga, odmah posle gimnazijske mature,
sa vecom grupom drugova iste generacije prijavio se na konkurs
koji je raspisao tadasnji Avala-film. I svi su bili primljeni.
Tako je tekao njihov zivot na dva koloseka: asistentski staz
u Avala-filmu i proucavanje umetnosti Starog, Srednjeg i Novog
veka kroz predavanja najsjajnije grupe profesora koji su tada
postojali (Sv. Radojicic, Dj. Boskovic, A. Deroko, P. Vasic,
V. Novak, M. Vasic, G. Ostrogorski i dr.). Prelazak filmskih
radnika na status "slobodnih umetnika" zakratko je
poremetio razvoj mladih sineasta, pa i Basarin, ali on je sa
vec ispecenim filmskim zanatom uskoro pronasao svoj put. Prvi
samostalni film RUKE I NITI odmah je otkrio zrelu umetnicku
licnost.
O tim pocecima, na jednom mestu zapisano je: "Od prvog
samostalnog filma Vladimir Basara razvija tematski bogat, problemski
iznijansiran i posebnom ljudskom notom obojen kratkometrazni
opus. Cesto nagradjivan u zemlji i inostranstvu, zauzima jedno
od celnih mesta u Dunav-filmu i njegovoj skoli beogradskog dokumentarnog
filma, veoma cenjenoj u svetu." U filmu RUKE I NITI, posvecenom
skoro izumrlom zanatu cilimarstva, prikazana je prava simfonija
pokreta, izvanredna veza izmedju slike i muzike. MODERNA GALERIJA,
film bez ijedne reci teksta, u sasvim neocekivanom obrtu stvari,
iz jednog haoticnog prenatrpanog skladista umetnickih dela,
prerasta u savremenu modernu postavku novog muzeja. Kratki film
PREMIJERA donosi pricu o dvoje dece zalutale iza kulisa lutkarskog
pozorista (nagrade u Beogradu i Veneciji). Slede filmovi: MUZEJ
SAVREMENE UMETNOSTI, OTPUSTENI, POSLEDNJI, SAVEST, IZLET, IZLOZBA,
OPA-OPA!, BOJE I ZVUCI... Uporan, sistematican i vredan, Basara
je bio nezamenljiv saradnik Stoletu Jankovicu i Sasi Petrovicu
na njihovim najtezim projektima.
pocetak
strane
|
|
|
|
|
snimatelj (Mrkonjic grad, 1933 - Beograd, 2002).
|
|
Studirao je arhitekturu. Jos od studentskih dana interesovao
se za film i svoje prve korake u umetnosti "pokretnih slika"
napravio je u Kino-klubu "Beograd". Sa citavom plejadom
clanova Kino-kluba, kasnije proslavljenim filmskim stvaraocima
(Makavejev, Rakonjac, Pavlovic i drugima), Perak je tiho i nenametljivo
izgradjivao svoju filmsku licnost, od kinoamatera do profesionalca,
od entuzijaste do stvaraoca sirokih mogucnosti. Snimio je stotinak
filmova svih zanrova. Saradjivao je sa svojim prijateljima iz
kino-kluba i na dokumentarnim i na igranim filmovima. Zapazen
je njegov doprinos u delima iz perioda tzv. autorskog filma:
DEVOJKA, KLAKSON, NEMIRNI, NEVINOST BEZ ZASTITE, DRUSTVENE IGRE,
koje su potpisali Purisa Djordjevic, Rakonjac, Makavejev, Srdjan
Karanovic. Ostali vazniji filmovi: VREME LJUBAVI, VISNJA NA
TASMAJDANU, VELIKI DAN, PRVA LJUBAV i drugi. Radio je i na beogradskoj
televiziji, a snimao takodje i u Kanadi.
pocetak
strane
|
|
|
|
|
filmski producent, direktor Centar filma (Beograd, 1939.
- Beograd, 2002). |
|
Iako iz ugledne beogradske porodice i sa diplomom ekonomiste
(diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu) nije se ustrucavao
da prihvata poslove koji su mu nudjeni, od obicnih fizickih
do onih koji ce ga sve vise vezivati za rad u filmskoj industriji.
Bio je garderober, rekviziter, asistent rezije, pomocnik organizatora,
direktor filma, obican "fizikus", na skoro stotinu
filmova svih zanrova. To upoznavanje raznih profesija unutar
produkcije dovelo ga je konacno na mesto i polozaj jednog od
nasih najuspesnijih poslovnih ljudi i producenata. Kao producent
potpisao je oko 130 dugometraznih igranih filmova i preko 600
kratkometraznih i dokumentarnih. U beogradskoj filmskoj kuci
Centar-filmu je od samog njenog osnivanja 1966. godine. Najveci
broj jugoslovenskih filmskih radnika ostvario je svoje projekte
bas u ovom preduzecu. Bio je prihvacen kao ugledan poslovni
covek u mnogim evropskim filmskim centrima i na vrhunskim festivalima.
Jedan je od osnivaca Srpske akademije za filmsku umetnost i
nauku, i bio je clan njenog predsednistva. Na mestu direktora
Centar-filma nalazio se od 1986. godine sve do svoje iznenadne
smrti. Odlikovan i nagradjivan vise puta, a nosilac je ORDENA
VITEZA ZA UMETNOST I KULTURU REPUBLIKE FRANCUSKE.
pocetak
strane
|
|
|
|
|
filmski kriticar i publicista (Sarajevo, 1927 - Sarajevo,
2002). |
|
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. novinarstvom
je poceo da se bavi vrlo rano, od 1947, a od 1954. njegovo opredeljenje
je filmska kritika. Te godine je u Sarajevu osnovan Jugoslovenski
festival kratkometraznih filmova. A. Staka je bio stalni filmski
kriticar sarajevskog dnevnika "Oslobedjenje", u kome
je iznosio svoje poglede na situaciju u domacem filmu, analizirao
domaci repertoar, sprovodio vrlo cenjene ankete, pratio svetske
festivale. Pored svog maticnog lista, saradjivao je u vise dnevnih,
periodicnih i strucnih casopisa i listova (Filmska kultura,
Sineast, NIN, Pregled).
Intenzivno je istrazivao istoriju bosansko-hercegovackog filma.
Znacajna je njegova knjiga zapisa o jugoslovenskom filmu CRNI
PROTIV BIJELIH LAKOVA (1986).
pocetak
strane
|
|
|
