Zašto FDU i novi festivalski program?

Festival se obogacuje, širi – zalazi u nove prostore, predstavlja nove programe filmova. Ove godine još dve 'nove scene' – SKC i FDU, dakle, Studentski kulturni centar (rezervisan za programe filmova iz 'informative', za njihovo uocljivije predstavljanje na Festivalu) i Fakultet dramskih umetnosti, za, najpre, prikazivanje RETROSPEKTIVE STUDENTSKIH FILMOVA koji su prikazivani na Festivalu! Postoji, eto,niz 'opravdanja' što Festival stice razudjenije prostore i programe, a ovogodišnja 'hronika' školskih radova studenata nekadašnje Akademije (za pozorište, film i TV) a sada Fakulteta dramskih umetnosti ukazuje na više znacajnih okolnosti koje su, jednostavno, nametnule ovaj novi 'festivalski podijum'. Najpre, rec je o dugogodišnjem – vec ravno 40 godina – ucestvovanju studenata i njihovih filmova na Festivalu, u svim kategorijama programa.Takodje,rec je o njihovom kontinuiranom prisustvu, ali i o znacajnim nagradama koje su studentski radovi odnosili s festivalskog takmicenja,rame uz rame sa starijim,iskusnijim autorima,delatnicima iz utvrdjenog segmenta profesionalne kinematografije, ili: kinematografije profesionalaca. Potom, novi festivalski prostor, i novi programi, podrazumevaju i novu publiku, onoj koja tek zakoracuje u 'festivalsko podneblje' i takmicenja. Kao novi 'pripadnici Festivala' oni donose – osim autenticnih filmova – i novu snagu, obnavljaju radoznalost za festivalsko nastupanje i ukazuju na razložnost opstanka ove filmske priredbe. Kao i film, i Festival živi najpre od – gledalaca. Ali na ovom, našem festivalu,sve su okolnosti preplitanja i suživota filma i publike –drugacije. Te su veze bliže, gotovo familijarne, intimnije, uticajnije nego na uobicajenim festivalskih priredbama.Veliki deo publike cine sami autori, medjutim – i tu je znacaj nove, fakultetske scene za Festival – pristižu i buduci stvaraoci, još radoznaliji, sa još više želja da 'pristupe Festivalu'! Festival doista utice na gledaoca, nazovimo ga sada i stvaraocem, uspeva da ostvari znacajno jedinstvo i vezu:delo – gledalac – Festival! A filmske škole imaju i taj važan zadatak da vreme obrazovanja studenata bude i vreme rada novog naraštaja,njihovog 'uvodjenja u film' (kako bi to kazao, drugim povodom ali istovetnim znacenjem Vladimir Petric, jedan od prvih profesora na Akademiji i medju najomilkjenijim nastavnicima!). Jer, obrazovni sistem na visokoškolskim programima uveden je – upucen – na produkcione sisteme (ili:snimanje filmova), pas bi se moglo reci da iz ovog dodira, cak i jedinstva, gotovo da proizilazi i kvalitet školovanja studenata! Nije, dakle, rec samo o 'obuci kadrova' za njihov potonji rad na filmu, metode rada i pedagoški koncept zahtevaju, vec od prve godine studiranja,'zalaženje' u produkcioni ciklu i profesionalizaciju rada. Ne, dakle: 'školovanje za nastupajuce vreme', vec – rad na projektima, model 'projektne nastave', suglasnost 'škole i produkcije' kada se Fakultet javlja i kao – proizvodni centar.Ovo je moguce izvesti,jasno je, samo uz pomoc opremljenijih i profesionalnom radu vicnih filmskih i – sve blagodatnijih – tv kuca.Ništa manje nije znacajna i auto-produkcija samih studenata, njihova samostalna, da ne kažemo 'privatna delatnost', osobito u periodu dovršavnja filma, u 'postprodukciji'. Jer, 'sila (ali i potreba) zakon menjaju', cemu doprinosi, s jedne strane, hronicna besparica fakultata i filmskih škola, kao i, s druge strane, pojava i usvajanje vanredno funkcionalnih 'novih tehnologija', njihov digitalizovani rod, kompjuterska elaboracija filmske – vizuelne i zvucne gradje, kao i njihova usmerenost prema individualnom radu, veoma redukovanoj proizvodnoj 'strukturi' koja je lišena doskorašnjeg balasta glomaznih 'preduzeca', ekipa...

I,najzad, nije samo Festival koji se obraca gledaocima, školama i mogucim sastavima programa, koji njima šalje svoje poruke; sve su cešce upravo gledaoci, škole, studenti i njihovi programi ti koji Festivalu šalju svoje poruke, svoje zahteve i – svoje programe.A Fakuklet dramskih umetnosti, dicna Akademija, sa 40 godina ucestvovanja na ovom Festivalu, tek deceniju starijem od Fakulteta,ima sva prava, i više:obavezu, da svoje programe ukljucuje u festivalski izbor, a da – ovakvim retrospektivama i predstavljanjem najboljih filmova – odgovori i obavezi da ucestvuje u oblikovanju kvaliteta festivalske priredbe! U pojavi mnogih škola za film (i televiziju!), od nastojanja da se drugacijim konceptom nastave ali i finansiranja ove vrste obrazovanja izravnije deluje ('Kvadrat',AFC – Akademski filmski centar), ili sistematskim nastavnim procesima (Akademija umetnosti u Novom Sadu), do sve odredjenijh programa školovanja (Dunav-film, Filmske novosti ili Akademija 'Brace Karic...), u svom šarenilu i bogatstvu nastavnih oblika, Fakultet dramskih umetnosti u svoj rad vec ima 'ugradjenu' i tradiciju, i pedesetgodišnje iskustvo, i iskusan nastavni kadar...zato su i broj prestavljenih i nagradjenih filmova daleko znacajniji,zato je vrednost radova saobrazna uvažavanju žirija i mnogim nagradama: kako onim priznanjima koje su dobijali studenti, tako i nagradi Fakultetu – za produkciju i predstavljanje svojih filmova.

PROGRAM filmova studnata Fakulteta dramskih umetnosti obuhvatice one radove koji su nastajali kao deo nastavnog procesa i tokom 40 godina odražavali najznacajnije u tom radu: vrednost filmova!

Od prvog filma iz 1962-63. godine ('Srecan put, ciko', reditelja Miodraga Gajica i scenarista Ognjena Lakicevica i Dragovana Jovanovica), preko – sada vec 'pionirskih – filmova Miroslava Jokica ('Sedma tura'),Miloša Radivojevica ('Adam i Eva'),Lazara Stojanovica ('Ona voli'), Dejana Karaklajica ('Projekcija Sizifa...'), Drenka Orahovca ('Imam sedamnaest i po godina'), Vladimira Andrica ('Vreme sporta i razonode'), Jovana Jovanovica (''Izrazito ja'), Branimira Dimitrijevica ('Sekvence i konsekvence'), ,B.Miljkovica i B.Dimitrijevica ('Nosim odelo dvoredno,život živim sporedno'), Seljamija Tarakua ('Slucaj Bogosava Savkovica, livca','Kokan'), Tibora Moldvaja ('Pravda'), Aleksandra Mandica ('Milan iz Lepenca'), Radoslava Moskovlica ('Kišni dan') do ispitnih filmova mladjih studenata – 'Piknik' (Dinko Tucakovic), 'Sedmi dan' (Goran Gajic), 'Kakav radostan dan' (Vladimir Slavica), 'Nekrofilm' (Dejan Zecevic), 'Amnezija' (Miloš Petricic), 'Pereat' (Miloš Pavlovic), 'Vešala za dvoje' (Uroš Stojanovic), 'Madjija' (Narcisa Darijevic)...do filma nagradjenog u Berlinu, vec znane 'A(t)orzije' Stefana Arsenijevica, ili niza animiranih i 'probnih', etidnih radova – 'Voko ilistrate' Maje Radulovic, 'Tom Gotovac:was ist life?' Miloša Škundrica...

Požurite u Bulevar umetnosti, u bioskop Fakulteta: 40 godina studentskih filmova!

Nikola Lorencin