Cesto me pitaju koje su velike tendencije u francuskom kratkometražnom
filmu.
Kako sa sigurnošcu odgovoriti na ovakvo pitanje kada se
zna da je godišnja produkcija u Francuskoj više od
500 filmova, sa širokom paletom tema, žanrova i formata?!
Ništa originalno, recicete. Ne nalazimo li iste karakteristike
u bilo kojoj kinematorgafiji u kojoj kratki metar stvarno postoji?
Zacudjujuca vitalnost kratkog filma u Francuskoj ima objektivne
razloge : postojanje fondova za filmsko stvaralaštvo na
nacionalnom i regionalnom planu, mnogobrojni festivali, distributerska
mreža, asocijacije za promociju kratkog metra…može
slobodno da se kaže da je u Francuskoj danas kratki metar
u modi. Ali postoje i subjektivni razlozi za takav uspeh : veoma
specifican odnos mlade generacije prema pokretnim slikama, animiran
neverovatnom zeljom za pravljenjem filmova, postoje ljudi dovoljno
ludi da bi bili producenti kratkih filmova znajuci da ni u jednom
trenutku njihov rad nece imati bilo kakvu finansijsku rentabilnost.
Na osnovu ove opšte konstatacije, sve je moguce s obzirom
na teme i formate koji se razvijaju u ovoj ogromnoj produkciji.
Sa ove tacke gledišta, šest filmova na Festivalu u
Beogradu su reprezentativni. Da li možemo da zamislimo
u jednoj komercijalnoj produkciji mizanscen gde u nekom kafeu
muziciranju jedne grupe muzicara postaje hor grcke tragedije
sa interpunkcijom obicne price jednog socijalnog statusa (Igetin
mali brat). Neprimereno divljanje dva mladica (O andjelima)
ili delirijum jednog starca u trenutku svodjenja životnih
racuna (Komadici moje žene) su gotovo intimisticki filmovi
nasuprot jednoj drugoj tendenciji koja fascinantno preuzima
klasicnu filmsku formu (25. 12. 58. u 10h36). U francuskom kratkom
filmu društvo i "sicijala" su uvek jako prisutni
kao sto je slucaj sa filmom "Salam" koji je dirljiv
i potresan povratak na prvu generaciju imigranata iz zemalja
magreba ili film "Sve treba da nestane" koji pokazuje
koliko nesigurnost, koju pojedinci poistovecuju sa slobodom
je fundamentalno oružje onih koji dominiraju ili kako jedno
društvo zavadjuje siromašne medju njima samima.
Kroz
sva ta lica naslucuje se jedna stvarnost i forme veoma razlicite
od onih koje su predstavljene u mnogobrojnim igranim, duboko
misaonim, filmovima koji dominiraju u našim bioskopima.
U
trenutku kada samo jedan tip filmova i audiovizuelnih formi
nastoji da postane svetska norma, ohrabrujuce je videti da
je kratki film još uvek prisutan kao prostor slobode
i dubokih istraživanja.
Žorž
BOLON (Georges BOLLON)
direktor Festivala u Klermon Feranu
|
PROGRAM
MALI IGETIN BRAT
Le petit frère d'Huguette
rezija : Jacques Mitsch
igrani, 35mm, 18 min.
Nagrada publike i Specijalna nagrada zirija 1998.
O ANDJELIMA
Des anges
rezija : Julien Leloup
igrani, 35mm, 14min
Gran Pri Festivala 2002.
KOMADICI MOJE ZENE
Des morceaux de ma femme
rezija : Frédéric Pelle
35mm, 10min
Gran Pri Festivala 2001.
25. DECEMBAR 58. U 10h36
25 décembre 58, 10h36
rezija : Diane Bertrand
35mm, 20min
Nagrada publike 1991.
SALAM
Salam
rezija : Souad El-Bouhati
35mm, 28min
Gran Pri Festivala 2000.
SVE TREBA DA NESTANE
Tout doit disparaître
rezija : Jean-Marc Moutout
16mm, 14min
Gran Pri Festivala 1997.
|
|
