Na FESTU, ove godine – ukrali filmove! Sledi pitanje (svima nama): kako neko može da ukrade – film? Nemoguce! Film 'stoji', i javlja se samo na – ekranima; kad mu dozvole, i omoguce, kino-operater, ali i ostali, mnogi od onih koji rade kako bi se Film pojavio, i prikazao. Koji omogucuju filmsko – prikazanje. Da se, iz metalne kutije pomoli, ukazanje filma. Jer, lopov može da ukrade kutije s upakovanim rolnama filma, i da – odmah – stane da beži i sakrije ukradeno. Ali, od tog plena nece biti vajde, jer je Film još uvek jednako nedostupan lopovu! Sve dok ne bude omoguceno da se 'tvar i car' Filma puste, kao iz Aladinove carobne lampe, pomole na platnu, dok rolne s prikrivenim Filmom ne budu oslobodjene iz zatoceništva u koje ih,medjutim,nisu skrili, i zatoceništvom kutija s filmom – njegovim daljim zatoceništvom – ne postiže se ništa, samo se odlaže pojava 'duha i duše' Filma, jer Film ce nadživeti svako sužanjstvo, zaptiv,ili kaznu zabrana.

Cak i kad – nestanu, kad ih unište, vreme ili kakva zlocuda ruka, filmovi ostaju s nama. Neki su filmovi Dušana Makavejeva – nestali, nema ih. Ili su ošteceni, sa ožiljcima nekadašnjih ozleda. Na srecu, takvih filmova nema odvec. Netragom je nestao samo prvi Makov film, ali stoga znacajan jer se njime merilo 'vreme Fila' Dušana Makavejeva: 'Jatagan mala', kinoklupski, prvi amaterski zapis o beogradskom naselju, po zlu glasu znanom, s periferije, tada 'lociranoj' znatno bliže 'centru' – uz 'Mostar', kod 'Prokopa'. Danas, Jatagan male više nema, zatrta je, sravnjena sa zemljom, ili kad se gradio autoput, ili železnicka stanica, u 'raskopu' koji je prekrio nekadašnji svet 'Jataganovaca'. O tim danima ume da prica Boža, bivši bokser,vozac politicara-glavešina i – filmski statista ('Subotom uvece', iz price 'Doktor': Boža je onaj s razbijenim nosem, kakav krasi glavu svakog boksera, slomljene hrskavice), ali Makov film – cuti. 'Pitajte poštare', kaže Dejan Kozic, poslednji od kinoklubaških veterana, ili naslednika baštine Kino-kluba 'Beograd', u cijoj je amaterskoj produkciji, 1953. omoguceno mladom radoznalcu, Maku, da zadje u lavirint Jatagan male i snimi svoj porvi film. 'Pitajte poštare, jer su oni donosili paketice s filmovima, kad su ih vracali s festivala. Vidite u Titogradu, u Podgorici, da kažem, kod 'Bude Tomica' – nekadašnji Narodni univerzitet. Tamo smo slali filmove za festival, a ko ih je primao kad su ih vraclai – to poštari znaju'.

U traganju za izgubljenim filmovima stižemo do bilja podataka: ko ih je sve sacuvao, ko ima snimke na VHS ili B SP kasetama, da li u AFCu, ili u Kinoteci, da l kod Dejana ili Bate, Miše, Bapca, Lutovca...u vec pretraženim kucnim arhivama pokojnih Likica, Vladete i Voje, da li u desetkovanoj ostavštini Kino-kluba..? I ovaj PROGRAM uz pocast Dušanu Makavejevu, dobitnika ovogodišnje Nagrade za životno delo, uspeva da rekonstruiše hronologiju nastajanja (i nestajanja, ili ozledjivanja) njegovih filmova; ali, nestao je Pocetak koji odredjuje Makov hod do filma, kažu – 'prvenac'. Da li se,time, zagubio i – sam Pocetak? Ono što kao pitanje u ovakvim prilikama postavljamo: od kada se to Mak bavi filmom, kada je – 'poceo'? Pa, ako nema Pocetka, kao što ga je 'Jatagan mala' odnela iz vremena, najpre cemo da poverujemo kako je to s Filmom, kod Maka bilo, zapravo: ODUVEK.Cemu: Pocetak? Jer, Film se sacuvao, iako poštar još nije vratio smotuljak s rolnom 'Jatagan male': Film nije nestao. On je, jednostavno, sada prešao u neko drugo, takodje prirodno svoje stanje: u – SECANJE.A zar upravo SECANJE nije i konacni, besmrtni život Filma? Dematerijalizovan, u još fluidnijoj i božanstvenijoj tvari, cak i od one, od kakve je netelesne gradje sama Filmska Projekcija? Film se cuva, i nanovo – zauvek – projektuje i ukazuje u mojoj glavi, on postaje deo mene, mog pamcenja i života, možda – cak : on je onakakv kakvog ga ja hocu. Uz pomoc autora, koji je 'prvu verziju' Filma nacinio, a koji mi sada samo pomaže – svojim negdašnjim delom – da obogatim moja secanja. I da se odam Filmu, zanosno, bez potrebe da nalazim pocetke ili krajeve, njegovo pokreklo i trajanje...

Mak je, ako nas SECANJE ne vara, oduvek bio što i – Film! Pobedio je Vreme, a time je svoj rad na filmu ('filmsko delo') usmerio iskljucivo FILMSKOM VREMENU, ajnštajnovskom relativitetu smerova u kojima se i prostor i vreme, i život i Film doticu istoga: naših potreba da otkrivamo i da ukrštamo, vidjeno i ono što je pozadi pojave, svakodnevno i ono što samo filmski rez i zamena slika mogu da pokažu, pa je to sada Filmsko i vec kadro da promeni naše predstave o – stvarnosti...Covek od – Filma, covek koji - posle onih humanoida od betona ili celika, od ratova i mira, od osmeha parade...doista postaje 'tica, kadra da poleti, 'za goru, za vodu', u svetove nedodjije, dohodne jedino – u filmskim ukazanjima.

Nikola Lorencin

PROGRAM dokumentarnih i kratkometražnih filmova DUŠANA MAKAVEJEVA,
ovogodišnjeg dobitnika Nagrade za životno delo

PECAT,1955.
Kino-klub 'Beograd',

ANTONIJEVO RAZBIJENO OGLEDALO, 1957.
Kino-klub 'Boegrad'

SPOMENICIMA NE TREBA VEROVATI, 1957.
Kino-klub 'Beograd'

ECI,PECI PEC, 1961.
Zagreb-film

OSMEH 61, 1961.
Sutjeska-film

PEDAGOŠKA BAJKA, 1961.

DOLE PLOTOVI, 1961.

PARAD, 1962.

FILM O KNJIZI A.B.C, 1962.

LJEPOTICA 62, 1963.
Sutjeska-film

NOVA DOMACA ŽIVOTINJA, 1964.

NOVA IGRACKA, 1964.

Video radovi, snimani tokom ratnih godina:

GRADJANSKI RAT

SRBI I HRVATI

RUPA U DUŠI

Igrani filmovi (koji nisu, medjutim, izbegli 'zarazu' – dokumentarnog)

NEVINOST BEZ ZAŠTITE, 1968.
WR, MISTERIJE ORGANIZMA, 1971.